О књизи: 1993. / Са захвалношћу и поштовањем посвећено учитељу К.Х. ГОСПОД БУДА ЈЕ РЕКАО да не треба да верујемо било чему што је речено само зато што је речено; не треба веровати предањима само зато што су предата од давнина; нити гласине, као такве; нити списе мудраца из јединог разлога што су их написали мудраци; нити фантазије за које претпостављамо да су инспирисане Девом (то јест, изгледају нам као духовно откровење); нити закључке које смо извукли из неких случајних нагађања; нити у ономе што је одређено привидном нуждом по аналогији; нити у оном који се заснива само на ауторитету наших ментора или наставника. Али морамо веровати у свето писмо, доктрину или изјаву ако наш сопствени разум, наша сопствена свест то потврђује. „Због тога“, каже он у закључку, „научио сам вас да верујете не у оно што сте једноставно чули, већ у оно што потврђује ваша свест, да бисте тада могли да делујете у складу са тим и даље од тога (Тајна доктрина, том 3,“). стр.. 401)